Vatan Manzaralari

Oʻzbekiston pasporti sotilganmi yoki sovg’a qilinganmi?

"Uff.uz" saytida e'lon qilingan maqoladan

“Uff.uz” saytida e’lon qilingan maqoladan

“Uff.uz” sayti Birlashgan Arab Amirliklarining “Al-Vasl” klubi tarkibida o’ynayotgan braziliyalik futbolchi Fabio de Limaga O’zbekiston fuqarosi pasporti berilgani haqida xabar bermoqda.

Agar O’zbekistonda fuqarolikdan chiqarish va fuqarolikka qabul qilish faqat Islom Karimovning shaxsiy imzosi ostida amalga oshishini inobatga olsak,  demak, prezident bundan xabardor bo’lib chiqadi.

Shunday bo’lgan taqdirda ham, pasport olish mamlakatda fuqarosizlik maqomida yashayotgan yuzlab odamlar uchun mashaqqat bo’lib turgan bir paytda,  qaysi mantiqqa ko’ra o’zbek klublariga mutlaqo aloqasi yo’q, O’zbekistonda tug’ilmagan, biror bog’liqligi shubha ostida bo’lgan kishiga fuqarolik pasporti berilgan?

Taxminlarning birinchisi fuqarolik pasporti sotilgan, ikkinchisi esa futbolchini O’zbekiston termasiga jalb qilish nazarda tutilgan. Lekin Fabio Limaning birorta o’zbek klubi bilan tanish emasligini inobatga olsak, bunisi ancha mavhum taxmin.

Sportda fuqarolik olish, chiqish hozir odatiy bir jarayonga aylangan, bu haqda ko’plab misollarni keltirish mumkin.

Ammo hozirgi holatda hech kim o’zbek sporti manfaatlari uchun pasport berayotgani yo’q. Aksincha, bu pasport asli o’zbekistonlik futbolchilarning Osiyo klublarida o’ynash imkoniyatini keskin cheklashga xizmat qiladi.

Osiyo klubida legioner bo’lishi mumkin bo’lgan o’zbek futbolchisining o’rni braziliyalik “vatandosh”ga tortiq qilingan. O’zbekiston pasporti niqobi ostida Osiyo klublarida o’ynashning asl mohiyati ham shunda. “Al Vasl” klubiga legionerlar uchun ajratilgan 3 ta o’rin allaqachon to’lgan,  qo’shimcha to’rtinchi o’rin osiyolik legioner uchun, bu o’rinda hozir 10-raqam ostidagi “o’zbekistonlik” Fabio Lima o’ynamoqda.

Fabio de Lima 2013-yilda “Vaska da Gama” klubida to’p surgan paytida fuqaroligi Braziliya deb ko’rsatilgan.  Sportchi Braziliyaning Arajagi shahrida tug’ilgan.

Jurnalistlarda ehtimol kimdir milliy terma jamoa murabbiylarini ogohlantirmasdan braziliyalik futbolchini O’zbekiston termasiga jalb qilishni o’ylab qo’ygandir, degan kinoya ham bor.

“Championat.asia” sayti Fabio de Limaga berilgan O’zbekiston fuqaroligi posportining raqamini ham ko’rsatadi: АА2104250.

Ammo bu o’yinchining iqtidori milliy termaga tortadimi yo’qmi, bu hali qorong’u. Qolaversa, bunday usulda Osiyo chempioni bo’lish, milliy g’ururni bir qadar kamsitishdek gap. Nega unda arablarning o’zi unga BAA fuqaroligini berib, o’z klubida va milliy termasida o’ynatishni istashmadi? Bundan uyalishgan ko’rinadi.

Biroq bu taxmin, xolos. Hozirgi vaziyatdagi mantiqqa ko’ra, O’zbekiston pasporti sotilgan, faqat kim va qanchaga sotgan, bunisi noma’lum. O’rtada arab klublarining vositachiligi borligini inobatga olsak, oz muncha emas.

Nima bo’lganda ham fuqarolik pasporti braziliyalik futbolchiga shunchaki sovg’a qilinmagandir yoki byudjet qashshoqlashib fuqarolikni sotadigan bo’ldikmi?

Qolaversa, pasport uchun berilgan marhamatning bir uchi fuqarolikka qabul qilishda yakuniniy qarorni beruvchi mamlakat prezidentiga ham yetib borganmi?

Albatta, Islom Karimovning bunday “mayda-chuyda”ga ehtiyoji yo’qdir, lekin prezident unga fuqarolik berish qarorini qanday mantiqqa ko’ra imzolagan?

Futboldagi raqobatni inobatga olsak, pasportning soxtaligi haqida taxmin qilish o’rinsiz, vatandoshimiz Fabio de Lima qaysi viloyatda tug’ilgani, qaysi dalada paxta tergani yoki qachon O’zbekistonda yashaganidan esa hech kimning xabari yo’q.

Bu butun umr O’zbekistonda yashab, hamon fuqarolik pasportini ololmay yurgan minglab vatandoshlarimizni, biometrik pasport olish ilinjida oylab navbatda turgan yurtdoshlarni haqoratlashdek tuyuladi.

 Malik MANSUR

Til – savod belgisi… Vodiydan maktub

Tilni asrash va rivojlantirish uchun odamlar ongi, ma’naviy dunyoqarashida ham islohot bo‘lishi zarur.

Тошкент кучаларида

Ijtimoiy tarmoqlarda keng ulashilib, muhokama qilingan e’lon (fotograf noma’lum)

Bir qarashda ma’naviyatning chegarasi yo‘qdek, ilg‘ab bo‘lmasdek tuyuladi. Lekin ana shu ma’naviy muhit ihota qilinmasa, ma’naviyatga aloqasi yo‘q bitiklardan himoyalanmasa, beta’sir nag‘malar ko‘payib ketishini, muqaddas ma’naviyatimiz oyoqosti bo‘lishini vaqt yaqqol ko‘rsatdi.

Keyingi paytlarda ba’zan davlatning milliy ramzi sifatida e’tirof etilayotgan ona tilimizga o‘ta hafsalasizlik va beparvolarcha munosabatda bo‘layotganligimiz ham bor gap. Ko‘chalarni aylanarkansiz katta-katta bannerlarda donishmandlarning o‘gitlari, har xil chaqiriqlar, reklama lavhalari ko‘cha husniga yanada chiroy bag‘ishlayotgandek. Lekin ulardagi har xil imloviy va uslubiy xatolar chiroyga husnbuzar bo‘lib turibdi. Buyuk ajdodlarimizning nomlari, o‘gitlari, so‘zlarini «x» yoki «h» harfining farqiga bormasdan yozilishi, hattoki, lotin imlosidagi oddiy tutuq belgisining noto‘g‘ri qo‘llanilishi bir qarashda befarqlikka o‘xshab ko‘rinadi. Biroq buning tagida siyosiy g‘o‘rlik, bobolarga nisbatan hurmatsizlik yotibdi. Mabodo odam biror bir joyga mehmonga otlansa, sochlarini tarab, yangi, toza, chiroyli kiyimlarini kiyib boradi. Nega endi minglab odamlar o‘tadigan ko‘chalarda e’tiborsizlik oqibati savodsizlik namunasidek porlab turishi kerak?! Bu shunchaki beparvolik yoki oddiy hafsalasizlik emas… Chunki buning ortida yosh avlod tarbiyasi bor. Yosh bola bunday xatolarni ko‘rib ajablanadi, hayron bo‘ladi va asta-sekin shunga ko‘nikadi. Bu hol bolaning ko‘nglida buyuk shaxslarga nisbatan anglanishi qiyin beparvolik uyg‘otadi. Kattalarning ajdodlarimizga nisbatan munosabatini ko‘rib, soviydi. Yana bugun biz nimaga ko‘zida cho‘g‘i yo‘q, so‘nik bolalar paydo bo‘lyapti, otashin yigit-qizlarimiz kam deb, hayron bo‘lamiz. Aslida mana shular ham ularni siyosiy beparvolikka, hafsalasizlikka, hayotga nisbatan loqaydlikka olib kelayotgan omillardan biri!

UzbekistanUzbekistan streetsOna tili – millat mulki

Qachonlardir sobiq tuzumning ruslashtirish siyosati oqibatida familiyalar Djalolov, Xodjaev bo‘lib, Muhammadqulovlar Mamatqulov yoki Matqulov bo‘lib ketgan. Qoraqalpog‘istonlik bir do‘stim o‘zining pasportida qayd etilgan ismidan xafa bo‘lib aytgandi: “Olmas. Pasportimda shunday yozilgan. Aslida O‘lmas bo‘lishi lozim. Lekin olmas qoraqalpoqchada “o‘g‘il emas” ma’nosini beradi. Bu uyat emasmi?”

Nega endi biz bu familiyalarni to‘g‘rilamasligimiz va bunday buzuq familiyalarni ko‘tarib yurishimiz kerak?! Axir bu familiya butun bir avlod, ajdodlarimiz nomi-nishoni!

Yozning jazirama issig‘ida yo‘l chetida “O‘rik sharbati. Orrrzooon” degan yozuvga ko‘zim tushdi, hayron bo‘ldim. Menga hamrohlik qilayotgan do‘stim gapga chechanroq edi, hazilga burib, bu o‘rik sharbatining arzonligiga ishora, dedi. Bu haqida muhokamani tugatmasdan “O‘rik olamiz puli shtr” yozuvi chiqdi. “SHtr” bu jargonik tilda naqd, o‘sha zahoti shitirlatib sanab beramiz” degani emish.

Yangi ish boshlagan binolarni “AGAMA”, “GRANT”, “EZIDYOR” kabi boshqa tillar orqali kirib kelgan yoki bo‘lmasa arab tiliga xos “AL-MUBIN”, “AL-BARAKA”, turk tiliga taqlidan “MODALAR EVI” (“Modalar uyi” deyilmoqchi) kabi ajnabiy so‘zlar bilan atash hollari ham uchramoqda.

Bunday jumlalarni ko‘rganingda hashamatli, ko‘rkam binolar nomidan ham, chorlovlardan ham millatimizga xos nafas ufurib turishi kerak emasmi axir, deb o‘ylab qolasan. Yozuvlar, nomlarni o‘qib ko‘rib bu borada muammolar anchayin og‘riqli, tashvishli ekanini bilganimiz holda, tezroq chora-tadbirlar belgilash zarurati tug‘ilganini ta’kidlamoqchiman.

Quyidagi qo‘shiq matniga e’tibor bering-a:

Bir kun borib qoldim vodiyni Qo‘qoniga,

Adashib kirib qoldim «Charxiy»ning do‘koniga

Holvadan shirin so‘zlar, eritib yuragimni,

Do‘konchi yigit asta ushladi bilagimni.

Hay-hay asta-asta, akam unaqamasda,

Toshkonni tamannozi, ko‘nmaydi bir pasda.

Bu o‘zbek tili fonetik qonuniyatlarini buzish, ochiq-oshkora mensimaslik emasmi?!

Bunday qo‘shiqchilar, afsuski, mashina ustasi emas, tuzatib bergan mashinasini boshqarayotgan haydovchi bir joyda avtohalokatga uchrashi aniq. Yaxshiyam ular bola tarbiya qiladigan enaga emas, farzandingiz nosog‘lom muhitda o‘sgan bo‘lardi. Ustaning mashinangizga noto‘g‘ri tashxis qo‘yganini bilsangiz, ikkinchi unga ko‘rsatmaysiz, jigargo‘shangizning noto‘g‘ri yo‘ldan ketayotganini bilsangiz, savodsiz enagaga yaqinlashtirmaysiz, nari borsa mashinangizni sotib yuborasiz yoki tarbiyachini uydan haydab chiqarasiz. Afsuski, bular “san’atkor” (o‘z ta’birlarida). Bunday sayoz qo‘shiqlar natijasida butun jamoatchilik, omma, ayniqsa, yoshlar ko‘p zarar ko‘radi. Endigina o‘sib kelayotgan yoshlarning dunyoqarashi, ma’naviy immunitetida salbiy asorat qoldirishga sabab bo‘layotgan sayoz qo‘shiqlarni va uning ijrochilarini “to‘g‘ri yo‘l”ga solish ancha qiyin kechmoqda.

Bu ishlar ahamiyatsiz, mayda narsadek tuyulishi mumkin. E’tibor bersak, tog‘lardagi mayda irmoqlar yo‘li to‘silganda katta toshqinlarga sabab bo‘lgani kabi bugun savodga bo‘lgan befarqlik ertaga ommaviy savodsizlikni keltirib chiqarishi mumkin.

Daholar orasida oliy o‘ringa sazovor bo‘lgan bobokalonimiz hazrat Navoiyning o‘z asarlarida 26 mingta so‘zni betakror ishlatganini inobatga olsak,

oldimizdan oqqan suvni qadrini bilmaydiganlarga o‘xshamayapmizmi? Shu o‘rinda mutaffakkirning tilga ehtiyotsizlik, elga e’tiborsizlik degan ta’kidlari ham xuddi bugunning xitobiday eshitilayotganini anglab yetishimiz zarur.

So‘zlashuvda bo‘ladimi, targ‘ibot-tashviqot ko‘rgazmalaridami, baribir adabiy til me’yorlariga amal qilishimiz shart! Zero, bu qoida bugunning talabi. Milliy qadriyatlarimiz, an’analarimiz davomiyligini ta’minlaydigan ulug‘ vazifa.

Muxlis

12-oktabr, 2014

Atoqli o’zbek adibi Abdulla Qahhor 1936-yilda yozgan mana bu hikoyani o’qiganmisiz?

San’atkor

Konsert odatdagicha “navbatdagi nomerimizda… Kelganlaringa rahmat, o‘rtoqlar” bilan tamom bo‘ldi. Nomi chiqqan ashulachi-san’atkordan boshqa hamma xursand bo‘lib tarqaldi. San’atkor tajang edi: tanaffus vaqtida zalga chiqqan edi, bir traktorist uni savodsizlikda aybladi. Traktorist tanqid qilganiga san’atkor asli chiday olmas edi: traktor qayoqda-yu masalan, “chorzarb” qayoqda, traktorist qayoqda-yu ashulachi qayoqda!

San’atkor uyiga ketgani izvoshga o‘tirganida yana tutaqib ketdi: “Hech bo‘lmasa aytadigan ashulangni o‘rgan, so‘zlarini to‘g‘ri ayt” emish! Nimasini bilmayman, nimasi to‘g‘ri emas? Meni shu vaqtgacha muxbirlar, yozuvchilar ham tanqid qilgan emas, formalizm, naturalizmlardan o‘tdim – hech kim otvod bergani yo‘q. Otvod berish qayoqda, hech kim meni og‘ziga ham olmadi. Endi bir traktorist tanqid qilar emish!..

San’atkor izvoshchini hayron qoldirib, o‘zidan o‘zi g‘uldirab borar edi. Uyda xizmatchi ovqat qilib qo‘ygan ekan, san’atkorning tomog‘idan hech narsa o‘tmadi – ikki piyola choy ichdi, xolos. Unga turib-turib nasha qilar edi: “Ashulani mexaylistik aytar emishman! Tovushim yomon bo‘lsa nega plastinkaga oldi? Tanqid deganiga endi bu kishining ham tanqid qilg‘ulari kelipti… Amali traktorist… Obbo!..”

– O‘qishga bordingizmi? – dedi xizmatchiga qovog‘ini solib.

– Bordim… – xizmatchi ikki haftadan beri savod maktabida o‘qir edi.

– Xizmatchisi savod maktabida o‘qiyotgan bir kishini traktorist savodsiz, desa alam qilmaydimi? – dedi san’atkor o‘zicha bo‘g‘ilib, –“labingdan bo‘lsa olsam, e, shakarlab”, deganim u kishiga yoqmabdi, “bo‘lsa” emas, “bo‘sa” emish! O‘zi bilmaydi-yu, menga o‘rgatganiga kuyaman! Senga o‘xshagan savodsizlar “bo‘sa, bo‘masa” deydi. Artist kulturniy odam – gapni adabiy qilib aytadi – “bo‘lsa, bo‘lmasa” deydi.

Pojarni “gugurtni yerga tashlamang”, dedi, rejissyorimiz esa “gugurtning yerga tashamang”, dedi. Qanday chiroylik! Pojarnimi, pojarningmi? SHoshma, nima uchun pojarni? Pojarni, albatta! Rejissyorimiz juda kulturniy odam. Odam degan mana shunday bo‘lsa, urishsa ham xafa bo‘lmaydi kishi – ikki gapning birida “ta’bir joyiz ko‘rilsa” deb turadi. Bu traktorist menga shuncha dashnom berib bir marta “ta’bir joyiz ko‘rilsa”, demadi.

Xizmatchi daftar-qalam keltirib, san’atkorning oldigi qo‘ydi.

– “J”ning kattasi qanday yozilar edi? Domlamiz bir kuni ko‘rsatgan edi, esimda qolmapti.

San’atkorning jahli chiqdi:

– Endi “J” ga keldingizmi? Barjom deganda yoziladi. Kechagi barjom og‘zi ochiq qolipti, gazi chiqqandan keyin bir pulga qimmat. Siz ham dunyoga kelib kulturniy bo‘lsangiz-chi!.. Burningiz terladi, arting, ta’bir joyiz ko‘rilsa!

San’atkor o‘rnidan turib yotoqqa kirib ketdi.

– Yotasizmi? – dedi xizmatchi narigi uydan.

– Nima edi?

– “J” ning kattasini ko‘rsatib bermadingiz, ertaga domla so‘raydigan edilar. Qanaqa yoziladi?

– Kichigini yozib qattiqroq o‘qing!

San’atkor yechinib ko‘rpaga kirdi. Xizmatchi chiroqni o‘chirib chiqdi. San’atkor ko‘zini yumdi, ko‘ziga g‘ira-shira qorong‘i zaldagi son-sanoqsiz kallalar ko‘rindi. Bular ichida eng kattasi traktoristning kallasi, u iljayar edi.

– Afting qursin! – dedi san’atkor va narigi yonboshiga ag‘darildi.

Hayal o‘tmay uyquga ketib xurrak otdi. Uning xurragi ham nechukdir adabiyroq edi: “Pluq-qum-prr… pluq-qum-prr…”

1936 yil.

Тил- савод белгиси… Водийдан мактуб

Тилни асраш ва ривожлантириш учун одамлар онги, маънавий дунёқарашида ҳам ислоҳот бўлиши зарур.

Тошкент кучаларида

Ijtimoiy tarmoqlarda keng ulashilib, muhokama qilingan e’lon (fotograf noma’lum)

Бир қарашда маънавиятнинг чегараси йўқдек, илғаб бўлмасдек туюлади. Лекин ана шу маънавий муҳит иҳота қилинмаса, маънавиятга алоқаси йўқ битиклардан ҳимояланмаса, бетаъсир нағмалар кўпайиб кетишини, муқаддас маънавиятимиз оёқости бўлишини вақт яққол кўрсатди.

Кейинги пайтларда баъзан давлатнинг миллий рамзи сифатида эътироф этилаётган она тилимизга ўта ҳафсаласизлик ва бепарволарча муносабатда бўлаётганлигимиз ҳам бор гап. Кўчаларни айланаркансиз катта-катта баннерларда донишмандларнинг ўгитлари, ҳар хил чақириқлар, реклама лавҳалари кўча ҳуснига янада чирой бағишлаётгандек. Лекин улардаги ҳар хил имловий ва услубий хатолар чиройга ҳуснбузар бўлиб турибди. Буюк аждодларимизнинг номлари, ўгитлари, сўзларини «х» ёки «ҳ» ҳарфининг фарқига бормасдан ёзилиши, ҳаттоки, лотин имлосидаги оддий тутуқ белгисининг нотўғри қўлланилиши бир қарашда бефарқликка ўхшаб кўринади.

Бироқ бунинг тагида сиёсий ғўрлик, боболарга нисбатан ҳурматсизлик ётибди. Мабодо одам бирор бир жойга меҳмонга отланса, сочларини тараб, янги, тоза, чиройли кийимларини кийиб боради. Нега энди минглаб одамлар ўтадиган кўчаларда эътиборсизлик оқибати саводсизлик намунасидек порлаб туриши керак?! Бу шунчаки бепарволик ёки оддий ҳафсаласизлик эмас…

Чунки бунинг ортида ёш авлод тарбияси бор. Ёш бола бундай хатоларни кўриб ажабланади, ҳайрон бўлади ва аста-секин шунга кўникади. Бу ҳол боланинг кўнглида буюк шахсларга нисбатан англаниши қийин бепарволик уйғотади. Катталарнинг аждодларимизга нисбатан муносабатини кўриб, совийди. Яна бугун биз нимага кўзида чўғи йўқ, сўник болалар пайдо бўляпти, оташин йигит-қизларимиз кам деб, ҳайрон бўламиз. Аслида мана шулар ҳам уларни сиёсий бепарволикка, ҳафсаласизликка, ҳаётга нисбатан лоқайдликка олиб келаётган омиллардан бири!

Uzbekistan Uzbekistan streets

Она тили – миллат мулки

Қачонлардир собиқ тузумнинг руслаштириш сиёсати оқибатида фамилиялар Джалолов, Ходжаев бўлиб, Муҳаммадқуловлар Маматқулов ёки Матқулов бўлиб кетган. Қорақалпоғистонлик бир дўстим ўзининг паспортида қайд этилган исмидан хафа бўлиб айтганди: “Олмас. Паспортимда шундай ёзилган. Аслида Ўлмас бўлиши лозим. Лекин олмас қорақалпоқчада “ўғил эмас” маъносини беради. Бу уят эмасми?”

Нега энди биз бу фамилияларни тўғриламаслигимиз ва бундай бузуқ фамилияларни кўтариб юришимиз керак?! Ахир бу фамилия бутун бир авлод, аждодларимиз номи-нишони!

Ёзнинг жазирама иссиғида йўл четида “Ўрик шарбати. Орррзооон” деган ёзувга кўзим тушди, ҳайрон бўлдим. Менга ҳамроҳлик қилаётган дўстим гапга чечанроқ эди, ҳазилга буриб, бу ўрик шарбатининг арзонлигига ишора, деди. Бу ҳақида муҳокамани тугатмасдан “Ўрик оламиз пули штр” ёзуви чиқди. “Штр” бу жаргоник тилда нақд, ўша заҳоти шитирлатиб санаб берамиз” дегани эмиш.

Янги иш бошлаган биноларни “АГАМА”, “ГРАНТ”, “EZIDYOR” каби бошқа тиллар орқали кириб келган ёки бўлмаса араб тилига хос “АЛ-МУБИН”, “АЛ-БАРАКА”, турк тилига тақлидан “МОДАЛАР ЭВИ” (“Модалар уйи” дейилмоқчи) каби ажнабий сўзлар билан аташ ҳоллари ҳам учрамоқда.

Бундай жумлаларни кўрганингда ҳашаматли, кўркам бинолар номидан ҳам, чорловлардан ҳам миллатимизга хос нафас уфуриб туриши керак эмасми ахир, деб ўйлаб қоласан. Ёзувлар, номларни ўқиб кўриб бу борада муаммолар анчайин оғриқли, ташвишли эканини билганимиз ҳолда, тезроқ чора-тадбирлар белгилаш зарурати туғилганини таъкидламоқчиман.

Қуйидаги қўшиқ матнига эътибор беринг-а:

Бир кун бориб қолдим водийни Қўқонига,

Адашиб кириб қолдим «Чархий»нинг дўконига

Ҳолвадан ширин сўзлар, эритиб юрагимни,

Дўкончи йигит аста ушлади билагимни.

Ҳай-ҳай аста-аста, акам унақамасда,

Тошконни таманнози, кўнмайди бир пасда.

Бу ўзбек тили фонетик қонуниятларини бузиш, очиқ-ошкора менсимаслик эмасми?!

Бундай қўшиқчилар, афсуски, машина устаси эмас, тузатиб берган машинасини бошқараётган ҳайдовчи бир жойда автоҳалокатга учраши аниқ. Яхшиям улар бола тарбия қиладиган энага эмас, фарзандингиз носоғлом муҳитда ўсган бўларди. Устанинг машинангизга нотўғри ташхис қўйганини билсангиз, иккинчи унга кўрсатмайсиз, жигаргўшангизнинг нотўғри йўлдан кетаётганини билсангиз, саводсиз энагага яқинлаштирмайсиз, нари борса машинангизни сотиб юборасиз ёки тарбиячини уйдан ҳайдаб чиқарасиз. Афсуски, булар “санъаткор” (ўз таъбирларида). Бундай саёз қўшиқлар натижасида бутун жамоатчилик, омма, айниқса, ёшлар кўп зарар кўради. Ёшларнинг дунёқараши, маънавий иммунитетида салбий асорат қолдиришга сабаб бўлаётган саёз қўшиқларни ва унинг ижрочиларини “тўғри йўл”га солиш анча қийин кечмоқда.

Бу ишлар аҳамиятсиз, майда нарсадек туюлиши мумкин. Эътибор берсак, тоғлардаги майда ирмоқлар йўли тўсилганда катта тошқинларга сабаб бўлгани каби бугун саводга бўлган бефарқлик эртага оммавий саводсизликни келтириб чиқариши мумкин.

Даҳолар орасида олий ўринга сазовор бўлган бобокалонимиз ҳазрат Навоийнинг ўз асарларида 26 мингта сўзни бетакрор ишлатганини инобатга олсак, олдимиздан оққан сувни қадрини билмайдиганларга ўхшамаяпмизми? Шу ўринда мутаффаккирнинг тилга эҳтиётсизлик, элга эътиборсизлик деган таъкидлари ҳам худди бугуннинг хитобидай эшитилаётганини англаб етишимиз зарур.

Сўзлашувда бўладими, тарғибот-ташвиқот кўргазмаларидами, барибир адабий тил меъёрларига амал қилишимиз шарт! Зеро, бу қоида бугуннинг талаби. Миллий қадриятларимиз, анъаналаримиз давомийлигини таъминлайдиган улуғ вазифа.

Мухлис

12 октябрь, 2014 йил

Атоқли ўзбек адиби Абдулла Қаҳҳор 1936 йилда ёзган мана бу ҳикояни  ўқиганмисиз?

Санъаткор

Концерт одатдагича “навбатдаги номеримизда… Келганларинга раҳмат, ўртоқлар” билан тамом бўлди. Номи чиққан ашулачи-санъаткордан бошқа ҳамма хурсанд бўлиб тарқалди. Санъаткор тажанг эди: танаффус вақтида залга чиққан эди, бир тракторист уни саводсизликда айблади. Тракторист танқид қилганига санъаткор асли чидай олмас эди: трактор қаёқда-ю масалан, “чорзарб” қаёқда, тракторист қаёқда-ю ашулачи қаёқда!

Санъаткор уйига кетгани извошга ўтирганида яна тутақиб кетди: “Ҳеч бўлмаса айтадиган ашулангни ўрган, сўзларини тўғри айт” эмиш! Нимасини билмайман, нимаси тўғри эмас? Мени шу вақтгача мухбирлар, ёзувчилар ҳам танқид қилган эмас, формализм, натурализмлардан ўтдим – ҳеч ким отвод бергани йўқ. Отвод бериш қаёқда, ҳеч ким мени оғзига ҳам олмади. Энди бир тракторист танқид қилар эмиш!..

Санъаткор извошчини ҳайрон қолдириб, ўзидан ўзи ғулдираб борар эди. Уйда хизматчи овқат қилиб қўйган экан, санъаткорнинг томоғидан ҳеч нарса ўтмади – икки пиёла чой ичди, холос. Унга туриб-туриб наша қилар эди: “Ашулани мехайлистик айтар эмишман! Товушим ёмон бўлса нега пластинкага олди? Танқид деганига энди бу кишининг ҳам танқид қилғулари келипти… Амали тракторист… Оббо!..”

– Ўқишга бордингизми? – деди хизматчига қовоғини солиб.

– Бордим… – хизматчи икки ҳафтадан бери савод мактабида ўқир эди.

– Хизматчиси савод мактабида ўқиётган бир кишини тракторист саводсиз, деса алам қилмайдими? – деди санъаткор ўзича бўғилиб, –“лабингдан бўлса олсам, э, шакарлаб”, деганим у кишига ёқмабди, “бўлса” эмас, “бўса” эмиш! Ўзи билмайди-ю, менга ўргатганига куяман! Сенга ўхшаган саводсизлар “бўса, бўмаса” дейди. Артист културний одам – гапни адабий қилиб айтади – “бўлса, бўлмаса” дейди.

Пожарни “гугуртни ерга ташламанг”, деди, режиссёримиз эса “гугуртнинг ерга ташаманг”, деди. Қандай чиройлик! Пожарними, пожарнингми? Шошма, нима учун пожарни? Пожарни, албатта! Режиссёримиз жуда културний одам. Одам деган мана шундай бўлса, уришса ҳам хафа бўлмайди киши – икки гапнинг бирида “таъбир жойиз кўрилса” деб туради. Бу тракторист менга шунча дашном бериб бир марта “таъбир жойиз кўрилса”, демади.

Хизматчи дафтар-қалам келтириб, санъаткорнинг олдиги қўйди.

– “Ж”нинг каттаси қандай ёзилар эди? Домламиз бир куни кўрсатган эди, эсимда қолмапти.

Санъаткорнинг жаҳли чиқди:

– Энди “Ж” га келдингизми? Баржом деганда ёзилади. Кечаги баржом оғзи очиқ қолипти, гази чиққандан кейин бир пулга қиммат. Сиз ҳам дунёга келиб културний бўлсангиз-чи!.. Бурнингиз терлади, артинг, таъбир жойиз кўрилса!

Санъаткор ўрнидан туриб ётоққа кириб кетди.

– Ётасизми? – деди хизматчи нариги уйдан.

– Нима эди?

– “Ж” нинг каттасини кўрсатиб бермадингиз, эртага домла сўрайдиган эдилар. Қанақа ёзилади?

– Кичигини ёзиб қаттиқроқ ўқинг!

Санъаткор ечиниб кўрпага кирди. Хизматчи чироқни ўчириб чиқди. Санъаткор кўзини юмди, кўзига ғира-шира қоронғи залдаги сон-саноқсиз каллалар кўринди. Булар ичида энг каттаси трактористнинг калласи, у илжаяр эди.

– Афтинг қурсин! – деди санъаткор ва нариги ёнбошига ағдарилди.

Ҳаял ўтмай уйқуга кетиб хуррак отди. Унинг хурраги ҳам нечукдир адабийроқ эди: “Плуқ-қум-прр… плуқ-қум-прр…”

1936 йил.

Тил болалигимизданоқ онгимиз кўзгуси… Руҳшунос Маҳмуд Йўлдошев таҳлили

Ўзбек тили ойлиги давом этар экан, ҳамон кенг ишлатиладиган кирилл алифбосида ҳам мақола беришга аҳд қилдик. Азиз мухлис, умид қиламизки, ўзбек тили ва бугунги жамият ҳақида ўз фикрларингизни билдиришда давом этасиз. Қуйидаги мақола Тошкентдан психология фанлари номзоди Маҳмуд Йўлдошев қаламига мансуб. Мутахассис ўз мулоҳазаларини биз ва сиз билан бўлишаётганлари учун миннатдормиз.

“Болангиз ёшлигида ким бўлган бўлса кейинчалик ҳам ўшалигини кўрасиз”

БОЛАНИНГ ТИЛИ ШИРИН

Болаларнинг тили ширин, деймизда уларнинг тили ақлидан озиқланишини, бу ақл эса боланинг вужудга келишидан бошлаб бизнинг ёрдамимизда шаклланаётганини ўйлаб ҳам ўтирмаймиз. Болаларда ақлнинг, сўз бойлигининг энг фаол шаклланиш даври 2-5 ёшлар бўлишини кўпчилигимиз педагог ёки психолог бўлмасак ҳам аниқ кузатамиз. Айни шу даврда улар билан жуда кўп мулоқотда бўлиш ва уларнинг барча берган саволларини жавобсиз қолдирмаслик ўта зарурлиги педагогик нуқтаи назардан муҳимлигини унутмаслик зарур. Бу ўз ўрнида психологларнинг бола тарбияси борасида сизга берадиган алоҳида маслаҳатларидан бири.

Қизиғи шундаки, боланинг мана шу даврдаги суҳбатлари жуда ширин бўлишини ҳам унутмаслик керак. Бола катта бўлганида айнан мана шу даврдаги унинг турли хилдаги суҳбатлари, сўзлари, иборалари бизнинг ва унинг ўзининг хотирасида ўчмас излар қолдиради.

Ҳар бир ота, она, бола атрофидаги бошқа катта кичиклар боланинг айнан мана шу ҳаётий даврига тўғри келадиган турли сўзлар, иборалар ва бошқа оригинал қилиқларини ўз хотираларида сақлаб юришади ва керакли ҳолларда келтириши мумкин. Бу хотиралар, сўз ва иборалар ўз йўналишида боланинг ёшлигида қандай бўлганлигини кўрсатиш билан бир пайтнинг ўзида унинг келгусида қандай киши бўлиб етишганлигига етарли изоҳ бўла олади, унинг қандай кишилигини тўлиқ кўрасата олади, дейиш мумкин. Ўзингиз ўз болангиз айтган сўз ва ибораларни эслаб кўринг ва болангизнинг ҳозирги фаолияти, хулқи, фикрлаш услуби ва бошқа томонлари билан солиштиринг. Кўрасизки, улар бир бирига ўта мутаносиб. Болангиз ёшлигида ким бўлган бўлса кейинчалик ҳам ўшалигини кўрасиз.

Болаларда икки ёшдан беш ёшгача биргина сўз бойлиги эмас бошқа маънавий (асосан абстракт) туйғулар ҳам шаклланиб боради. Улар масалан ҳали уялиш, ачиниш, қайғуриш каби тушунчаларни тўлиқ англаб етолмайди. Аммо шу билан бирга бизнинг ёрдамимизда бу туйғуларга ўзлари тушунмаган ҳолда ўргатилиб борилади.

Ўз ҳаётимдан биргина мисол келтирмоқчиман. Уч ярим, тўрт ёшларимда менинг онам қаттиқ касал бўлиб қолади. Катталар унга ачинган ҳолда “Саломатга худо қувват берсин”, “Худо ўзи асрасин”, “Худо шифо берсин” ва бошқа шунга ўхшаган ибораларни ишлатиб менинг онам Саломатга ҳамдард бўлган бўлсалар керак. Кейинчалик бувим шу воқеа атрофида бўлган бир иборани доимо эслаб юрар эди. Бу шундай бўлган эканки, мен ўз ўйинчоқларимни йиғиштириб юрган бир пайтда ўзимча “Саматга худой, Саматга худой”, деган ибораларда куюниб онамга ҳамдард бўлган эканман. Бувим буни менинг бошқаларга ҳамдардлик кўрсатган пайтларимда доимо қувонч билан эслаб юрар эди.

Бундай ибораларни ҳар бир оилада ва ҳар биримизга боғлиқ ҳолда эслай оламиз. Ва бу иборалар боланинг айнан мана шу иборалари йўналишида шаклланаётганини кўрсатишини унутмаслик керак.

Педагогик жиҳатдан бола тарбиясида бу давр ўта муҳимлигини таъкидловчи яна бир ҳолатга эътиборни қаратмоқчиман. Бу ҳам бўлса боланинг шаклланиш даврида унинг ёнида, у эшитиб турган бир пайтда турли хилдаги иборалар, уй ичидаги жанжал ва бошқа салбий ҳолатлар боланинг онгидан йироқ бўлишини таъминлаш. Яъни ота-оналарнинг ўзаро муносабатларини болалар олдида ҳал қилмасликлари, бола олдида ким яхши ва ким ёмонлигини аниқламаслик масалалари. Бола ҳали тушуниб етмайди, деган хулосада боланинг онгига салбий таъсир берувчи, унинг фикрини чалғитувчи савол ва тушунчаларни унга бермаслик, етказмаслик муҳим. Болага ота бирон иш ёки юмуш топширганда, унга танбеҳ берганда онанинг ёки бошқа кишининг бу ҳолатга аралашмаслиги, айниқса бу топшириқ ёки койишга салбий ёки ижобий баҳо бермаслик, лозим бўлса бу ҳақда боланинг қулоғидан узоқ ҳолда маслаҳатлашиб олиш зарурлигини уқтириб ўтмоқчиман.

Шу ҳолатларга бир мисол келтираман, масалан бизнинг кўпчилик оилаларда катталар, қўшни ва бошқа кишилар томонидан ҳеч бир салбий ҳолати ўйлаб кўрилмаган ҳолда ўта бежиримдай кўринган жуда “оддий” савол, деб қараладиган саволлардан бири бу боладан “фалончи, сен кимни кўпроқ яхши кўрасан, ойингними ё дадангни” қабилидаги саволлар.

Бундай саволлар боланинг руҳини майиб қилиш даражасигача олиб келишини унутмаслик керак. Бола отасини ҳам онасини ҳам бирдай кўриши табиий ҳол бўлиши керак ва у шу руҳда  тарбия топиши шарт. Демак, бундай саволлар боланинг руҳига отаси ёки онасига нисбатан салбий раҳна солишини унутмаслик лозим.

Бола руҳияти жуда нозик бўлади, ҳар бир эшитган сўзи унга қаттиқ таъсир қилиши тайин

Яқинда қизиқ бир ҳодисанинг бевосита гувоҳи бўлдим. Тўй арафасида бўладиган йиғинларнинг бирида катталар орасига беш ёшлардаги бола кириб келди, ҳамма билан саломлашганидан кейин унинг ширинлигини кўрган катталар унга турли хилдаги саволлар бериб, мулоқот қила бошлашди.

Бола зиёли оиланинг фарзанди бўлганлиги унинг саволлари ва жавобларидан жуда аниқ кўриниб турар эди. Ширин бола билан суҳбатлашишнинг ўзи ширин. Шу суҳбат давомида катталардан бири болага ўша эски саволлардан бирини берди, яъни, “фалончи сиз ойингизни кўпроқ яхши кўрасизми ё дадангизни?”- деди. Давра бирдан сукутга чўмди. Бунинг сабаби, боланинг бу саволни берган кишига синчковлик билан бир неча сония жим қараб туриши сабаб бўлди.

Ўринсиз савол берганлигини тушунган одам ҳам ўзича терга ботиб қараб турар эди, шунда бола бу ноқулай муҳитдан “бу яхши савол эмас”, деган ибора билан чиқди.

Тўғри, бола бу жойда савол берувчини анча ноқулай аҳволга солди, аммо саволнинг ўзи ўта ноқулайлигини ўйлаб кўрсак бола ҳолатдан анча яхши чиққанига рози бўламиз.

Болаларнинг баъзи ҳолларда катталарга берадиган саволлари беўрин, ноқулай, андишасиз, қўпол ёки бошқа кўринишларда бўлиши мумкин. Аммо биз унутмаслигимиз керакки, улардаги бу саволлар болаларнинг аҳмоқлиги, кичкиналиги, катталар орасига бирор раҳна солиш ва бошқа мақсадларда эмас, фақатгина уларда ҳаётий тажрибаларнинг камлигидан келиб чиқади.

Ширин бола билан суҳбатлашишнинг ўзи ширин

Шу ўринда болаларда бу пайтларда қизиқ-қизиқ, уларнинг ёшларига тўғри келмайдиган мулоҳазаларни ҳам учратиш мумкин. Бу ҳолатлар ҳам айнан мана шу сабабларга кўра, яъни уларда ҳали ҳаётий тажрибаларнинг етишмаслигидан келиб чиқаётганлигини кўриш мумкин. Бунга мисол қилиб тўрт ярим ёшдаги неварам Бойирнинг мана бу мулоҳазасини кўрсатишими мумкин.

Бойир бир куни суҳбатлашиб ўтирганимизда тўсатдан ота “Сиз энамга уйлангансиз-а, дадам ойимга уйланган, мен ҳам уйланаман”, деб қолди. Мен бу мулоҳаза нимага олиб келар экан, деб Бойирнинг мулаҳазасининг давомини кутдим. У шунда “Мен ҳам Санобар холамга ўхшаган чиройли қизга уйланаман, аммо у Санобар холамдан анча ақллироқ бўлиши керак”, деб мулоҳазасини тамомлади.

Тўрт ярим, беш ёшли боланинг ўз ҳаётий тажрибасидан келиб чиққан ва мана шу ҳали ўта кичкина ҳаётий тажриба асосидаги хулоса даражасига келган мулоҳазаси ичидаги катталар томонидан бевосита билиб билмай, сезиб сезмай сингдирилган салбий ва ижобий хулосаларнинг жамини чиқариб олиш сиз ўқувчига ҳавола қилинади.

Маҳмуд Йўлдошев 

Психология фанлари номзоди

Тошкент